Prosečan Srbin koji kupuje "kartu u jednom pravcu" star je od 18 do 29 godina, budućnost svoje dece vidi u inostranstvu, ako bi se vratio to bi bilo u penziji.

Više od petine građana ili 22 odsto potencijalno želi da se iseli iz Srbije, pokazuje istraživanje "Zašto ljudi žele da odu iz Srbije" koje je "Srbija 21" sprovela tokom juna i jula ove godine na uzorku od hiljadu punoletnih građana.

Među onima koji razmišljaju o odlasku najviše ih je starosti od 18 do 29 godina, (34% ili oko 450.000 građana). Od onih koji žele da odu u inostranstvo, čak 45 odsto razmišlja o trajnom iseljenju, navodi se u saopštenju "Srbija 21".

Među motivima za iseljenje kao najčešće se ističu standard (41%), bolje plaćen posao (36%) i loša situacija u državi za devet odsto ispitanih.

Osim u Srbiji, istraživanje, prvo ovakve vrste, sprovedeno je tokom jula i avgusta i u dijaspori, i to onlajn anketom među 2.149 punoletnih ispitanika koji su se iselili iz Srbije.

Ogromna većina anketiranih (92%) svoj život u inostranstvu ocenjuje boljim nego u Srbiji. Na pitanje zbog čega im je bolje u inostranstvu najveći deo ističe bolji životni standard (37%), uređenu državu (13%) i bezbednost (6%).

Na pitanje da li će se vratiti u Srbiju 41 odsto ispitanih to ne planira, dok bi se 35 odsto vratilo, ali tek kada budu u penziji. Najveći deo ispitanih, čak 90 odsto budućnost svoje dece vidi u inostranstvu.

Problem masovnog iseljavanja ljudi nije samo problem Srbije, zemalja regiona već i dela zemalja Istočne Evrope, kaže Ivan Andrić, jedan od osnivača organizacije "Srbija 21".

- Važno je da shvatimo a to pokazuju i iskustva naših suseda da taj problem neće nestati našim približavanjem i ulaskom u Evropsku uniju već da će se broj onih koji odlaze samo povećati. Da bi ljudi ostajali važno je da kvalitet života iz Zapadne Evrope uspostavimo u našoj zemlji - naglasio je Andrić.

Analizirajući rezultate istraživanja on je podsetio da se iz Srbije konstatno iseljavaju ljudi koji su bili spremni da prihvate rizik novog početka u nepoznatoj sredini.

- Oni koji rizikuju su ljudi koji su otvoreni za inovacije i oni uvek i u svakom društvu vuku napred - podsetio je Andrić.

Za socijalnog psihologa i profesorku na Fakultetu za medije i komunikacije Jasni Milošević Popović osnovni razlozi zbog kojih ljudi ne vide budućnost u Srbiji su loš životni standard, korupcija, nemogućnost da se do zaposlenja dođe bez protekcije.

- Ostanak ovde je što bi rekli mladi out, luzerski. Ono što bi ih zadržalo je da mogu da upravljaju svojom karijerom - navela je Milošević Popović.

Devedesetih godina su, kaže, odlazili visoko obrazovani a sada je ta demografska slika šira i odnosi se i na druge kategorije društva.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković objasnio je da je za ostanak ljudi u Srbiji potrebno, ne samo obezbediti novac već i stvoriti pozitivan osećaj da se stvari u društvu kreću na bolje.

Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju, koja je sprovela istraživanje, je think tank organizacija, formirana u junu 2018. godine, s ambicijom da definiše ključne teme važne za funkcionisanje srpskog društva u uslovima velikih izazova na globalnom i lokalnom planu.

Ciljevi SRBIJA 21 vezani su za modernizaciju Srbije, održivu integraciju zemlje u EU, kao i razvoj reformskih politika, pravnih, ekonomskih, tehnoloških, kulturnih i drugih inovacija i pravaca razvoja koji će olakšati transformaciju Srbiju u zajednicu sposobnu da opstane i napreduje u uslovima ubrzanih lokalnih, regionalnih i globalnih promena i izazova u periodu od 2020. do 2050. godine.

izvor: telegraf.rs